Banja Selters u Mladenovcu smeštena je na obroncima planine Kosmaj, u široko rasprostranjenom šumovitom predelu. Blizina Beograda, koji je na 45 km udaljenosti auto-putem, čini je prestonici najbližem prirodnom lečilištu (mineralna voda, peloid – lekovito blato i klimat).
Institut za rehabilitaciju ima dva organizaciona dela; prvi je u Sokobanjskoj 17 u Beogradu, gde postoji 70 kreveta za kardiološku rehabilitaciju, kao i 10 bolničkih kreveta. Drugi organizacioni deo predstavlja banja Selters, sa 300 kreveta u mreži zdravstvenog osiguranja. U banji Selters pokrivaju se oblasti rehabilitacije kao što su neurološka, ortopedska, reumatološka i dečja, a osim toga postoji i 200 ležajeva sa dozvolom Ministarstva turizma za bavljenje turističkom delatnošću. Po broju ugovorenih postelja, veličini objekta i indikacionom području koje pokriva, ovo je jedna od najvećih banja, a i Institut – jer je nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu za predmet fizikalna medicina i rehabilitacija. Iako ima veliki broj postelja ugovorenih sa RFZO i izvršenje ugovora preko 95%, jedan od strateških ciljeva banje Selters jeste nastavak razvoja kao ustanove za bavljenje zdravstvenim turizmom. Blizina Beograda – 45 km auto-putem i 60 km od aerodroma velike su prednosti ove banje.
Iako udaljena samo pedesetak kilometara od Beograda, banja Selters je prava oaza čistog vazduha, mira i zelenila, koja se prostire na 20 hektara parka sa cvetnim lejama, fontanama i šetalištima.
Juče
Mineralna voda „Selters” spada u visokomineralizovane vode, a po svom sastavu je alkalno-murijatična, ugljeno-kisela hiperterma – na izvoru ima temperaturu od 50° C. Pronađena je slučajno krajem XIX veka, u potrazi za pijaćom vodom. Vrlo brzo potom bila je ispitana i atestirana, a u flaširanom obliku nalazila se u apotekama širom Evrope pre više od sto godina. Tada je dobila i nagrade na međunarodnim sajmovima za kvalitet i lekovitost (u Briselu 1906, u Londonu 1907).
Najstariji podaci o Seltersu datiraju iz 1893. godine, kada je iskopan prvi bunar sa toplom i slanom vodom. Nakon prve analize, utvrđena je sličnost ovog termo–mineralnog izvora sa drugim banjama Evrope, te je po jednoj i dobila ime „Srpski Selters”.
Izgradnja prvog kupatila, pa potom i lečilišta vezana je za početak XX veka, kada je podignuta prva vila sa tridesetak ležajeva. Pamtiće se u banji dugo dr Stavra Atanasijević, koji je prodao mlin, nasleđen od oca i strica. Ovi su sasvim slučajno, tražeći vodu za piće i kopajući arteski bunar, na 270 m dubine naišli na toplu i slanu mineralnu vodu. Nasleđenim novcem dr Stavra je podigao prvu vilu za smeštaj pacijenata, najčešće obolelih od reumatskih bolesti.
Razvoj banje Selters nastavljen je između dva rata. Tada je broj gostiju premašivao broj stanovnika varoši. U tom periodu objekat je renoviran i dozidano je šest novih kada.
Najveći zamah u razvoju Selters doživljava 1974. godine kada je Zavod za medicinu rada i rehabilitaciju otkupio i renovirao celokupni kompleks i pretvorio ga u stacionar sa 60 postelja i ambulantno-dijagnostičkom poliklinikom. Kasnije je dozidana još jedna zgrada i, time, povećan broj ležaja. Zahvaljujući etuzijazmu prim. dr Tomislava Mališića (specijaliste medicine rada i direktora 1974-2001), banja Selters doživljava procvat – pretvara se u moderno lečilište, sa specijalizovanim stručnim kadrom, savremenim dijagnostičkim kabinetim i opremom koji, uz prirodan faktor u lečenju, daju izuzetne rezultate. Da bi se zadovoljile narastajuće potrebe smeštaja, 1986. godine izgrađen je hotel „Selters”, koji ima 240 postelja i odgovarajuće medicinske, turističke i ugostiteljske sadržaje.
Danas
U Seltersu je zaposlen veliki broj visokoobučenog kadra (30 lekara, većinom specijalista, subspecijalista, od kojih su mnogi magistri i doktori nauka). Još jedna od naših prednosti je više od 200 visokoškolski obrazovanih terapeuta i sestara, koji prate pokrivenost kvalitetnom medicinskom opremom.
Danas u sastavu banje Selters postoje dva fizički odvojena objekta, ukupne korisne povšine preko 17.000 m2. Osnovna delatnost je rehabilitacija, na čelu sa lekarima specijalistima fizikalne medicine i rehabilitacije, fizioterapeutima i medicinskim tehničarima. S obzirom na široko indikaciono područje, tim čine i lekari-konsultanti iz različitih oblasti: internista, psihijatar, neurolog, psiholog, defektolog, logoped, radiolog, urolog, hirurg …
U savremeno opremljenim laboratorijama rade se sve potrebne analize. U ambulantno–dijagnostičkom bloku postoje i rendgen kabinet, kabinet za ultarzvučnu dijagnostiku, aparat za merenje koštane gustine (DEXA). Najmodernijim metodama fizikalne medicine i rehabilitacije godišnje se tretira oko 7.000 stacionarnih korisnika i mnogo veći broj ambulantnih .
Svim korisnicima se u oba objekta, u renoviranim i savremeno opremljenim terapijskim blokovima, pružaju procedure hidrokineziterapije, mineralne kupke sa Selters vodom i podvodnom masažom, kao i ručna masaža, elektroterapija, magneto- i laseroterapija, terapija ultrazvukom, kinezi- i radna terapija, kao i mogućnost korišćenja najsavremenije opremljenog velnes dela sa lekovitim blatom, saunom, slanom sobom, a uskoro će na raspolaganju biti i tretman hiperbaričnom komorom.
Sutra
Kao posebna organizacija Ujedinjenih nacija, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) globalni je nosilac strategije razvoja i unapređenja zdravlja. SZO ima za cilj poboljšanje zdravlja ljudi, odnosno postizanje najvišeg mogućeg nivoa fizičkog i mentalnog zdravlja ljudi širom planete. Permanentan rast troškova u zdravstvu u poslednjih nekoliko decenija izazvan je starenjem svetske populacije, jer ljudi danas žive duže nego prethodna generacija. Stalni i ubrzani razvoj farmacije i medicine, nove zdravstvene tehnologije, dijagnostike i terapije čine zdravstveni sistem velikim potrošačem. Ovo značajno opterećuje budžete i bogatih zemalja, te danas u svetu ne postoji zemlja u kojoj se ne sprovode reforme zdravstvenog sistema. To su razlozi zbog kojih se Svetska zdravstvena organizacija, nekoliko decenija unazad, sve više okreće prevenciji bolesti. Ovi dokumenti služe kao baza razvoja zdravstvene politike svake zemlje članice. Prevencija bolesti je mnogo efektnija od lečenja, a pojedinca – kao i društvo – mnogo manje košta. Preventivna medicina kao koncept neodvojiva je od modernih rehabilitacionih centara koji poseduju prirodne lekovite činioce.
Definicija zdravstvenog turizma podrazumeva vrstu turističke aktivnosti u kojoj bitno mesto zauzimaju stručno i kontrolisano korišćenje prirodnih lekovitih elemenata, agensi fizikalne medicine i programiranih fizičkih aktivnosti u svrhu održanja i unapređenja fizičkog, te psihičkog (duhovnog) zdravlja turista, a u cilju poboljšanja kvaliteta njihovog života.
Svesna činjenice da zdravstveni turizam dobija zamah i sve veći značaj u svetu – i banja Selters stremi daljem razvoju u tom pravcu. Kao ustanova koja ispunjava zahteve strukture (kadar i oprema), prateći smernice SZO, u mogućnosti je da korisnicima ponudi medicinske i prateće rekreativne sadržaje – uz stalni nadzor lekara, doziran i individualni trening, edukaciju u smislu zdravih životnih navika i još mnogo toga, a sve u cilju da zdravi što duže ostanu zdravi i da se eventualne bolesti otkriju u što ranijem stadijumu.
U želji da se razvija kao ustanova u oblasti zdravstvenog turizma, strategija banje Selters okrenula se razvoju pratećih spoljašnjih sadržaja. U tom pravcu poslednji, uspešno završeni projekti jesu i izgradnja velikog otvorenog bazena sa pratećim sadržajima, kao i nove staze zdravlja i teretane na otvorenom. Takođe, dalji planovi podrazumevaju izgradnju pratećih sadržaja poput sportskih terena, dečjih igrališta…