Niška Banja

Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja”

Od osnivanja do današnjih dana

Dobro došli u Nišku Banju, banju Cara Konstantina i banju srpskih kraljeva! Dobro došli u kraljevstvo vode, zdravlja i lepote, u oazu vazduha i mira, dobro došli u hram zdravlja!

Niška Banja se nalazi na jugoistoku Srbije, pored magistralnog pravca Niš–Sofija. Leži u podnožju Koritnika, ogranka Suve planine, na nadmorskoj visini od 248 m. Udaljena je 10 km od Niša i 250 km od Beograda.

Istorijat Instituta

U toploj vodi Niške Banje, početkom 4. veka, uživao je i slavni car Konstantin Veliki, jedan od najistaknutijih vladara antičkog sveta, začetnik hrišćanstva na ovim prostorima i osnivač Konstantinopolja. Voda je olovnim cevima dopremana u carev raskošni letnjikovac Medijanu, podignutu na pola puta između Banje i njegovog rodnog Naisusa, današnjeg Niša.

Priča o srpskim dinastijama u Niškoj Banji seže u duboku prošlost. Stefan Nemanja, veliki srpski župan i rodonačelnik dinastije Nemanjića, dočekao je u Nišu, jula 1189. godine, cara Fridriha Barbarosu i njegove krstaše u pohodu na Istok. Cara je darivao, a vojsku opskrbio za daleki put. Teško je poverovati da Stefan Nemanja svog slavnog gosta nije poveo do toplih izvora obližnje banje!

Dok je bio pod osmanlijskom vlašću, Niški okrug bio je snažno vezan za dinastiju Obrenović, jer je Milanovom zaslugom održavao trgovačke veze sa Bečom i Peštom. Kada je srpska vojska pod njegovom komandom ušla u grad 1878. godine i pripojila ga Srbiji, Nišlije su ga slavile kao oslobodioca. „Stari gospodar” i „mladi kralj” – tako su u narodu nazivali Milana i Aleksandra – uvek su bili dragi gosti Niša, a 1902. godine kralju Milanu i oslobodiocima podigli su spomenik u centru grada. U oslobođenoj niškoj čaršiji trgovina i zanatstvo dobijaju novi zamah. Dućani, kafane i uzani sokaci bili su prepuni naroda dok su zurle i daire odzvanjale sa svih strana. Bio je običaj da se nedeljom i praznikom odlazi na teferič u Banju, gde se uz pesmu, svirku i čočeke veselilo do kasno u noć. Zbijale su se šale, prizivalo „staro živuvanje”, mešale šarene nošnje, srpske i turske. Jedino su staleži bili razdvojeni. U grad se vraćalo zapregom, kasno u noć. Eto, u takav Niš i takvu banju dolazila su dva kralja, poslednji izdanci loze Obrenović! 

Tridesetih godina prošlog veka Niška Banja se naglo razvija u banjsko-klimatsko lečilište nalik evropskim banjama koje su u to vreme bile prestižna mesta i sastajališta mondenskog sveta. Na širokom platou podno Koritnjaka najpre je podignuto monumentalno zdanje banjskog kupatila, današnje „Staro kupatilo”, kojim se još šire opuštajući mirisi tople vode i peloida. Ubrzo su bogati trgovci i prvi srpski industrijalci podizali uokolo raskošne vile, i dok se Srbija još oporavljala od ratova, oni su u Banju donosili sjaj, luksuz i evropski način života. Dva hotela i škola, uređeni park ispred kupatila, a od 1932. godine i tramvajska veza sa Nišom, potpuno su izmenili izgled malog turističkog naselja. Započelo je novo doba u razvoju banje i banjskog turizma. Upravo u to vreme, krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina, kralj Aleksandar I Karađorđević bio je redovan gost Niške Banje i obično je odsedao u vili „Jela” u vlasništvu Jovana Todorovića, dvorskog advokata. Meštani je danas nazivaju „Kraljeva vila”.

Dolazio je bez velike pompe i najave. Stražarska kućica ispred vile i istaknuta zastava Kraljevine Jugoslavije bili su jedini znak da je Kralj u banji.

Godine 1934. kralj Aleksandar je iz Niške Banje krenuo na svoje poslednje putovanje. Otišao je u Marsej i tragično stradao u atentatu.

Niška Banja je bila omiljeno mesto trima kraljevima i dvema srpskim dinastijama. U čast vladara koji svojim prisustvom i kraljevskim dostojanstvom ostaviše Banji duh elitizma, zahvalni meštani su podigli spomen-česmu i nazvali je „Tri kralja”.

Zdravstvena delatnost u Niškoj Banji – istorijat

Značajniji razvoj banjskog lečilišta počeo je od 1923. godine, kada je brigu o Banji preuzela država. Godine 1926. dr Đoka Mihajlović, sreski sanitarni referent, postavljen je za banjskog lekara. Njega je Banjska uprava 1928. godine uputila u Čehoslovačku na specijalizaciju iz balneofizikalne terapije u vezi sa lečenjem unutrašnjih bolesti. 

Sredinom 1935. godine napravljeno je „Novo kupatilo” (današnje tzv. „Staro kupatilo”), što je stvorilo mogućnost primanja većeg broja posetilaca.

U periodu između 1935. i 1940. godine Banja doživljava svoj procvat, kada je prosek gostiju bio iznad 5000, a 1938. godine čak 6.265 gostiju. U to vreme raspolagalo se brojem od 510 postelja u ugostiteljstvu i 530 postelja u privatnom smeštaju, koje su opsluživali jedan stalni i četiri sezonska lekara. Godine 1950. banjsko lečilište je raspolagalo brojem od četiri hotela i dve vile, odnosno 570 postelja. Isticano je da su prema broju posetilaca smeštajni kapaciteti nedovoljni, čak i sa 800 postelja u privatnom smeštaju. U to vreme je bilo puno lutanja i apsurda, pa su o smeštaju bolesnika sklapani ugovori između republičkog i opštinskih zavoda za socijalno osiguranje, s jedne strane, i Ugostiteljskog preduzeća „Niška Banja” s druge strane. Banjsko lečilište pružalo je samo zdravstvene usluge.

U periodu 1954–1956. godine u Niškoj Banji prosečno je bilo 17.088 posetilaca; time je, posle Vrnjačke Banje, Niška Banja postala najposećenija banja u FNRJ. Prvih meseci 1963. godine Niška Banja je dobila status banje. Krajem januara 1966. godine Banjsko i klimatsko lečilište „Niška Banja” preimenovano je u Prirodno lečilište „Niška Banja”. Tada je upisana promena delatnosti – „Lečenje i rehabilitacija reumatskih i srčanih oboljenja”, a direktor je bio dr Dragoslav Koković. Skupština opšine Niš i Okružni privredni sud u Nišu decembra 1966. godine donose rešenje o upisu novog naziva ustanova – Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i srčanih bolesnika, a na čelo ustanove dolazi prof. dr Dimitrije Mihajlović.

Osnivanjem Zavoda značajno je povećan broj medicinskih procedura, pa je u odnosu na 1961. godinu, kada je u Banji bilo 12.995 posetilaca, 1971. godine njihov broj gotovo dupliran i iznosio je 23.476 posetilaca. Izgradnjom stacionara „Radon” 1975. godine, sa kompletno novom i savremenom opremom, počelo je novo razdoblje u radu Zavoda, kao vrhunske nastavne, naučne i zdravstvene ustanove. Godine 1979. Zavod je prerastao u Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i kardiovaskularnih bolesnika. Zbog značaja za zdravstvo Srbije 1993. godine vlada Republike Srbije postaje osnivač Instituta. Godine 1981. počeo je da radi stacionar „Terme”, a 1996. dograđen je još jedan sprat na objektu stacionara „Radon”, tako da je ukupni kapacitet 560 postelja. Decembra 2006. godine otvoren je renovirani hidroblok u stacionaru „Zelengora”, u okviru koga je izgrađen novi bazen sa pokretnim dnom, što je olakšalo korišćenje termomineralne vode teško pokretnim bolesnicima.

Aprila 2007. godine u stacionaru „Radon” otvoren je velnes centar „Sense”, sa svim sadržajima modernih evropskih centara, što je osavremenilo ponudu Instituta „Niška Banja”. Iste godine Institut je preimenovan u Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja”, Niš.

Direktori Instituta „Niška Banja” od 1967. godine

  • dr Dimitrije Mihajlović: 18. 12. 1967 – 25. 2. 1993, internista, reumatolog
  • dr Branko Lović: 25. 2. 1993 – 4. 10. 2001, internista, kardiolog
  • dr Aleksandar Dimić: 4. 10. 2001 – 8. 3. 2013, internista, reumatolog
  • dr Marina Deljanin Ilić: 8. 3. 2013. i dalje, internista, kardiolog

Delatnost Instituta – danas

Institut „Niška Banja” je zdravstvena, naučno-nastavna i istraživačka ustanova, nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, koja se bavi lečenjem i rehabilitacijom pacijenata obolelih od kardiovaskularnih, reumatskih i ortopedskih bolesti.

Ukupan smeštajni kapacitet Instituta je 560 ležajeva, raspoređen u tri stacionara: „Radon”, „Zelengora” i „Terme”. Svaki od stacionara čini celinu za sebe i raspolaže, pored smeštajnog dela, i kompletnim terapijskim blokom (hidro-, kinezi-, elektro-, emano- i peloid-) i većim brojem različitix sala za organizovanu grupnu i individualnu rekreaciju i zabavu.

Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja” čine Klinika za kardiologiju, Klinika za reumatologiju, Klinika za rehabilitaciju, Služba za ortopediju i Zajedničke službe.

Raspoložive kapacitete u stacionarnom, ambulantno-polikliničkom delu Instituta i kabinetima opslužuje ukupno 366 radnika (186 medicinskih i 180 nemedicinskih).

Organizacija / Klinike i službe

Klinika za kardiovaskularne bolesti:

Klinika za kardiovaskularne bolesti raspolaže potrebnim kadrom i najsavremenijom opremom za neinvazivnu dijagnostiku kardiovaskularnih bolesti, kao i za medikamentno lečenje svih kategorija kardiovaskularnih bolesnika. Funkcionisanje Klinike se odvija radom u stacionarnom delu, Koronarnoj jedinici i Jedinici poluintezivne nege, Ambulantno-polikliničkoj službi, Prijemnoj ambulanti i Funkcionalnoj dijagnostici. Na Kliniku se svakodnevno primaju bolesnici na ambulantne preglede i hospitalno lečenje, prema klasičnim indikacijama. Takođe, postoji i Dnevna bolnica.

U okviru Kardiološke klinike funkcionišu i kabineti (Kabinet za arterijsku hipertenziju i Kabinet za lipidne poremećaje). Posebna pažnja usmerena je ka prevenciji kardiovaskularnih bolesti, a preventivni rad se obavlja preko ambulantno-polikliničkih službi i navedenih kabineta.

Klinika za reumatologiju:

Klinika za reumatologiju je visoko specijalizovana i moderno opremljena. Bavi se prevencijom, dijagnostikom i lečenjem reumatskih bolesti (zapaljenjski reumatizam, sistemske bolesti vezivnog tkiva, degenerativni, vanzglobni i metabolički reumatizam). Jedna je od pet referentnih ustanova za savremeno lečenje i zbrinjavanje reumatoloških bolesnika u Srbiji.

Specijalizovana poliklinička i bolnička zdravstvena delatnost u oblasti reumatskih bolesti sprovodi se na Bolničkom odeljenjy i Odseku za poluintenzivnu negu, kao i u Specijalističkoj službi. Na Klinici se radi dijagnostička punkcija sa analizom sinovijalne tečnosti (citološki pregled, biohemoja, te pregled sinovijalne tečnosti polarizovanim mikroskopom na prisustvo kristala), kao i terapija punkcije sa ubrizgavanjem lekova.

Pored toga, na Klinici se sprovode jednodnevna bolnica u kojoj se vrši terapija inovativnim biološkim lekovima, kao i primena intravenskih bisfosfonata i denosumaba. Postoji i Kabinet za rano otkrivanje artritisa.

Služba za ortopediju /

Operacioni blok

U službi za ortopediju radi moderno opremljena operaciona sala i izvode se operacije:

  • Ugradnje veštačkih zglobova kuka cementnog, hibridnog i bescementnog tipa;
  • Hirurgija reumatizma;
  • Korektivne ortopedske operacije;
  • Mini-invanzivne hirurške intervencije – artroskopije kolena;

U sastavu Službe za ortopediju – pored Operacionog bloka, Jedinice za postoperativnu negu  i Stacionarnog dela, funkcioniše i Ambulantna služba, preko koje se vrši prijem za hospitalno lečenje. Takođe u okviru službe radi i Ambulanta za terapiju bola.

Posebnu pogodnost u radu Službe predstavlja funkcionalna povezanost sa Reumatološkom klinikom – gde se vrše dijagnostika, funkcionalna procena i upućivanje bolesnika na hirurško lečenje određenih reumatičkih oboljenja – i Klinikom za rehabilitaciju – gde se nastavlja rehabilitacija nakon izvedene opracije.

Klinika za rehabilitaciju:

Rad Klinike se odvija kroz četiri odeljenja, raspoređenih u stacionarima „Radon” (odeljenje „A”, „B”, „C”) i „Terme” (odeljenje „D”). Na odeljenjima „A”, „B”, „C” i „D” obavlja se specijalizovana rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika.

Ovde se primenjuju najsavremenije metode rahabilitacije kardiovaskularnih bolesnika. Posebna pažnja posvećuje se proceni funkcione sposobnosti bolesnika, radi adekvatnog doziranja i sprovođenja fizičkog treninga, kombinovanog sa primenom prirodnih faktora Niške Banje i racionalnom medikamentnom terapijom.

Najvažnije kategorije bolesnika koje se rehabilituju na ovim odeljenjima su:

  • Bolesnici s preživljenim akutnim koronarnim sindromom (akutni infarkt miokarda sa ST elevacijom ili beznje);
  • Bolesnici sa stabilnom anginom pektoris;
  • Bolesnici posle perkutanih koronarnih intervencija;
  • Bolesnici posle hirurške revaskularizacije miokarda (aorto-koronarni by-pass);
  • Bolesnici sa „visokim koronarnim rizikom” (prisustvo dva ili više faktora rizika za koronarnu aterosklerozu, npr. dijabetes, hipertenzija, hiperholesterolemija);
  • Bolesnici sa srčanom insuficijencijom I-III NYHA klase;
  • Bolesnici sa implantacijom veštačkih valvula, pesmejkera ili defibrilatora;
  • Bolesnici sa oboljenjem perifernih arterija;
  • Bolesnici posle operacije aorte;
  • Bolesnici posle operacije perifernih krvnih sudova.

Odeljenje „E” za rehabilitaciju neuroloških, traumatoloških, reumatoloških pacijenata i postoperativnih stanja:

Ovo odeljenje se bavi dijagnostikovanjem, lečenjem i rehabilitacijom oboljenja i povreda lokomotornog sistema u ambulantnim i stacionarnim uslovima.

Na odeljenju „E” sprovodi se rana i produžena specijalizovana rehabilitacija:

  • Pacijenata nakon operativnih zahvata na ortopedskoj hirurgiji, neurohirurgiji, nakon trauma, korektivnih intervencija na koštano-zglobnom sistemu, artroskopskih operacija, ugradnje veštačkih kukova i kolena, operacija diskus hernije, operacije ligamenata, itd.;
  • Pacijenata sa zapaljenskim reumatizmom (reumatoidni artritis, M. Behterev…), degenerativnim reumatizmom (artroze, spondiloze, diskopatije), vanzglobnim reumatizmom (mioziti, fibroziti, fibromijalgija);
  • Pacijenata sa metaboličkim oboljenjima (giht, osteoporoza);
  • Pacijenata sa bolestima nervnog sistema (oboljenja centralnog nervnog sistema, stanja nakon šloga – hemipareze i hemiplegije, multipla skleroza, nakon preležanog mijelitisa, poliradikulopatije, cerebralne paralize…);
  • Pacijenata sa oboljenjima perifernog nervnog sistema (traumatska oštećenja nerava, mono- i polineuritisa);

Na godišnjem nivou na klinikama Instituta leči se i rehabilituje preko 12.000 pacijenata, uradi preko 83.000 dijagnostičkih procedura na kardiologiji i reumatologiji, 220 operacija na ortopediji, više od 8500 dijagnostičkoh pregleda u Službi rentgen dijagnostike i magnetne rezonance perifernih zglobova, više od 69.000 laboratorijskih analiza, 1800 terapijskih procedura na ortopediji i anesteziologiji, 196.670 terapijskih procedura na odeljenjima za rehabilitaciju, kao i 43.000 specijalističkih i subspecijalističkih pregleda.

Zajedničke službe sastoje se od sledećih odeljenja:

  • Odeljenje za pravne kadrovske i opšte poslove;
  • Odeljenje finansijskih poslova;
  • Odeljenje za komercijalne poslove;
  • Služba za tehničke i druge slične poslove:
    • Odeljenje za investiciono-tehničko održavanje objekata i opreme;
    • Odsek za medicinsku informatiku;
    • Odeljenje ishrane i ugostiteljstva.

Oprema

U okviru Instituta nalazi se i najsavremenija biohemijska laboratorija u kojoj se obavljaju sve hematološke i biohemijske analize. Najsavremenija nova oprema omogućava tretman bolesnika po svim najvišim svetskim kriterijumima.

Posedujemo najsavremeniju opremu za lečenje i dijagnostiku kardiovaskularnih bolesti – reumatoloških bolesti: aparate za ehokardiografiju, monitoring sistem za praćenje bolesnika u Koronarnoj jedinici, ergospirometriju, 24-časovni monitoring elektrogardiograma, 24časovni monitoring krvnog pritiska, ergometrijske jedinice i jedinicu za stres, eho test, aparat za torakalnu bioimpedansu, ultrazvučni aparat za pregled krvnih sudova, dva denzitometra, magnetnu rezonancu za muskulo-skeletni sistem, aparat za elektromioneurografiju, kapilaroskop, ultrazvučni aparat za pregled zglobova i mekih tkiva, dva digitalna rendgena, opremu za ortopedsku hirušku salu, kao i veliki broj aparata za fizikalnu terapiju.

Sve medicinske i finansijsko-računovodstvene aktivnosti Instituta se od 2006. godine obavljaju kroz medicinski i poslovni informacioni sistem – MIS i PIS. MIS ima više od 160 računarskih radnih stanica, dva servera i lokalnu računarsku mrežu koja povezuje svih šest objekata. Operativan je 24 časa dnevno 365 dana u godini i sadrži veliku bazu podataka, elektronske kartone pacijenata i podatke svih njihovih poseta i medicinskih izveštaja, RTG i MRI zapise. 2010. godine instaliran je novi PACS (Picture Archiving and Communications System), koji omogućava ekonomično skladištenje i pogodan pristup slikama iz više modaliteta (Ro, MRI snimaka, ultrazvuk).

Indikacije

KARDIOLOGIJA

  1. a) Hitna kardiološka stanja
    • Akutni infarkt miokarda (srca);
    • Akutna srčana slabost (pogoršanje hronične srčane slabosti);
    • Hipertenzivna kriza;
    • Plućna tromboembolija;
    • Poremećaji ritma – maligne aritmije i poremećaji sprovođenja;
    • Bolesti perikarda.

REUMATOLOGIJA

  1. b) Bolesti lokomotornog aparata
  2. Zapaljenski reumatizam
    • Reumatoidni artritis;
    • Seronegativne spondiloartropatije :
      • Psorijazni artritis;
      • Behterevljeva bolest;
      • Reaktivni artritis;
      • Enteropatijske spondiloartropatije.
    • Sistemske bolesti vezivnog tkiva:
      • Sistemski eritemski lupus;
      • Sistemska skleroza;
      • Dermatopolimiozitis;
      • Vaskulitisi;
      • Sjogrenov sindrom.
  1. Degenerativni reumatizam
    • Artroze sa sekundarnom inflamacijom;
    • Osteoartroza kičmenog stuba i perifernih zglobova (ambulantno-polikliničko zbrinjavanje);
  2. Ekstraartikularni reumatizam (fibroziti, mioziti, tendiniti, burziti);
  3. Metabolički reumatizam (Osteoporoza, giht, hondrokalcinoza i dr.).
  1. c) Ortopedija – hiruške intervencije na koštano-zglobnom sistemu
  • Ugradnje endoproteze kuka;
  • Artroskopija kolena.
  • Posttraumatska stanja
  • Sve vrste sportskih povreda
  • Neurološka oboljenja (neuralgije, išijalgije, centralne i periferne oduzetosti, posebno stanja posle cerebrovaskularnih insulta).

Termomineralna voda

Termomineralni izvori Niške Banje značajni su hidrografski objekti i prirodno dobro od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, pre svega zbog fizičkih i hemijskih odlika voda sa tih izvora. Prava balneološka vrednost Niške Banje nije bila poznata sve do 1909. godine, kada je fizičko-hemijski sastav i radioaktivnost njenih termomineralnih voda ustanovio doktor Marko Leko.

Niška Banja ima tri osnovna izvora lekovite vode: „Glavni izvor” („Kraljev izvor”), „Suva banja” i „Školska česma”.

„Glavni izvor”  („Kraljev izvor”) daje 35-40 l/s vode. Spada u najizdašnije izvore u banjama Srbije, a temperatura vode je od 38,2° C do 38,9° C. Ubraja se u radioaktivne homeoterme.

„Suva Banja” je drugi po značaju izvor u Niškoj Banji. Daje 14-42 l/s vode. Temperatura vode varira od 12° C do 37° C. Prema balneološkoj klasifikaciji, pripada radioaktivnim hipotermama. Odlikuje se znatnom promenljivošću temperature, izdašnosti i radioaktivnosti.

„Školska česma” je izvor temperatura vode od 17° C do 19° C, i izdašnosti oko 2,5 l/s. Koristi se za lečenje pijenjem. Pripada radioaktivnim hipotermama, sa znatnim sadržajem kalcijuma, magnezijuma, hidrokarbonata, oksida aluminijuma, oksida gvožđa i silicijum-dioksida.

Institut koristi vodu iz prirodnog izvora „Glavni izvor” („Kraljev izvor”) i pripada objektu „Staro kupatilo”. Voda sa ovog izvora propisno je kaptirana u objektu „Starog kupatila”. Tako kaptirana, veća količina vode odvodi se cevima do različitih objekata Instituta (bazen „Staro kupatilo”, bazen „Terme”, bazen „Zelengora” , bazen „Radon” i veći broj kada u svim objektima).

Analizu fizičko-hemijskog nalaza ispitivanja termomineralne vode iz prirodnog izvora „Glavni izvor” („Kraljev izvor”) izradio je Institut za rehabilitaciju Beograd, Služba za balneoklimatologiju.

Termomineralna voda Niške Banje spada u kategoriju blago alkalnih oligomineralnih kalcijum-magnezijum hidrokarbonatnih, radioaktivnih (radonovih) homeotermi.

Prirodna termomineralna voda je slabomineralizovana (suvi ostatak na 180° C iznosi 0,271 g/l). Dominantni joni su jon kalcijuma (Ca) i značajno prisutan jon magnezijuma (Mg) od katjona, a jon hidrokarbonat (HCO3) od anjona. Prisustvo rastvorenih gasova ugljendioksida (CO2) i vodonik sulfida (H2S) veoma je diskretno. Temperatura vode od 38° C svrstava je u homeotermalne vode, što omogućava njeno korišćenje za kupanje, orošavanje, ispiranje i inhalaciju bez dogrevanja. Primenjuje se u vidu mineralnih kupki sa podvodnom masažom, hidro-kinezi terapije u bazenu, kao i u vidu inhalacija kod oboljenja disajnih organa.

Radioaktivna (radonova) oligomineralna homeoterma predstavlja tipičnu nisko mineralizovanu radonovu vodu čiji je glavni balneološki faktor radon, koji u balneološkom smislu identifikuje Nišku Banju u punom opsegu njenih indikacija.

Balneo-fizikalne terapije

Za rehabilitaciju i lečenje kardio vaskularnih bolesnika i bolesnika sa oboljenjima i povredama lokomotornog sistema u Institutu „Niška Banja” koriste se sledeće balneo-fizikalne terapije:

  • Hidroterapija;
  • Termoterapija:
  • Mehanoterapija;
  • Svetlosna terapija;
  • Elektroterapija;
  • Magnetoterapija;
  • Elektrostimulacija;
  • Kineziterapija;
  • Radna terapija;
  • Defektološki tretman;

            Detaljni prikaz tearpija nalazi se na internet prezentaciji Instituta https://radonnb.co.rs/terapije/

Nastavna delatnost i naučnoistraživački rad

Tokom proteklih 55 godina postojanja i rada najpre Zavoda, a potom Instituta, učinjen je snažan napredak ne samo u zdravstvenoj – osnovnoj delatnosti, već i u nastavno-obrazovnoj i naučnoj delatnosti. Dokaz uspešne naučne aktivnosti u Institutu jesu i tradicionalni prolećni simpozijumi iz kardiologije i reumatologije, na kojima se predstavljaju brojni radovi kako lekara Instituta, tako i lekara iz zemlje i inostranstva. Na simpozijumima su obrađivane najaktuelnije teme datog trenutka. Do sada su održana 54 simpozijuma, a svaki je bio praćen štampanjem svih radova u celini, u vidu zbornika ili, poslednjih godina, kao suplement časopisa Balneoklimatologija, koji se stavlja na raspolaganje učesnicima na dan otvaranja Simpozijuma. Zbornici radova godinama predstavljaju značajnu literaturu za pripremu specijalističkih, subspecijalističkih, magistarskih ispita i proširenje znanja iz oblasti kardiologije i reumatologije. Svi simpozijumi su bili izuzetno posećeni. Veoma uvaženi profesori iz zemlje i inostrastva održali su predavanja na simpozijumima. Mnogi velikani medicine imali su samo reči hvale, zabeležene u knjigama utisaka, za stručni i naučni rad u Zavodu, a potom i Institutu.

Pored lekara, medicinke sestre, tehničari i fizioterapeuti veoma su aktivni u okviru svojih nacionalnih asocijacija i u organizaciji internih edukacija iz svojih oblasti.

Osnivanjem Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Institut je dobio poseban značaj kao obrazovna ustanova za školovanje lekara i medicinskih sestara u oblasti kardiologije, interne medicine, reumatologije, ortopedije i fizijatrije.

Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja” danas je nastavna baza Medicinskog fakulteta u Nišu na katedri Interne medicine – oblast kardiologija, reumatologija i balneoklimatologija. Predavanja i vežbe za studente na osnovnoj i poslediplomskoj nastavi iz Interne medicine odvijaju se u amfiteatru, Plenum sali Instituta i na kliničkim odeljenjima.

Preko 50 lekara ovog Instituta aktivno se bavi naučnoistraživačkim radom, pre svega u oblasti kardiologije, reumatologije, balneoterapije, fizikalne medicine i rehabilitacije itd., o čemu govore brojni objavljeni stručni radovi, doktorske i magistarske disertacije. Doktori nauka Instituta aktivno učestviju u naučnom projektima Medicinskog fakulteta u Nišu.